Реализовани пројекти

У циљу што квалитетнијег сагледавања стања најважнијих институција безбедности саобраћаја (БС) у Србији и дефинисања препорука за унапређење, Агенција за безбедност саобраћаја (АБС) је наручила пројекат ''Бенчмаркинг система безбедности саобраћаја на националном нивоу, бенчмаркинг институција и организација укључених у систем безбедности саобраћаја на  националном нивоу'' (у даљем тексту: ''Бенчмаркинг система безбедности саобраћаја'').

Заштитни систем је оцењиван, полазећи од пет стубова БС који су дефинисани Резолуцијом Уједињених нација о деценији акције за БС и Глобалним планом деценије акције за БС: (1) Организација и управљање БС, (2) Безбеднији путеви, (3) Безбеднија возила, (4) Безбеднији учесници у саобраћају и (5) Активности после незгоде.

У оквиру наведених стубова, дефинисане су значајне, припадајуће области. Тако на пример, у оквиру првог стуба, дефинисано је осам (8) области, и то: Правни оквир (А1.1), Стратешки оквир (А1.2), Финансирање БС (А1.3), БС заснована на подацима (А1.4), БС заснована на науци (А1.5), Safe system approach – Приступ безбедног система (А1.6), Капацитет и интегритет најважнијих носилаца/институција (А1.7) и Успешност рада најважнијих носилаца/институција (А1.8) 

У оквиру сваке области дефинисани су индикатори учинка. Тако на пример, у оквиру прве области првог стуба (А1.1 - Правни оквир), дефинисана су три (3) индикатора учинка, и то: А1.1.1 - Организација и управљање БС прописани су Законом, А1.1.2 - Основане су све институције прописане Законом и А1.1.3 -Прописани су сви елементи управљања БС: праћење постојећег стања, дефинисање циљног стања и реализација управљачких мера.

Ови индикатори су оцењивани експертском методом, а затим је тим за валидацију анализирао резултате и дао коначне оцене. Оцене су графички приказане и протумачене. За сваки индикатор је идентификована једна или више одговорних институција.

Коначно, на основу свеобухватне анализе оцена, имајући у виду одговорност институција, дате су препоруке мера у циљу унапређења система БС у Србији.

Студија
Брошура

 

Агенција за безбедност саобраћаја је током 2016. године била наручилац израде пројекта под називом Развој софтверске апликација и методологије за одређивање опасних места - „црних тачака“ на путевима Републике Србије (у даљем тексту Пројекат).  Пројекат  се састоји из две основне целине: дефинисане методологије за одређивање потенцијалних „црних тачака”, као и израде софтверског алата за одређивање „потенцијалних црних тачака“. У оквиру Пројеката је извршен литерарни преглед методологије за управљање „црним тачкама” у међународним оквирима, као и преглед досадашњих реализованих пројеката за управљање „црним тачкама” на националном нивоу. На основу прегледа литературе дефинисана је методологија одређивања потенцијалних опасних места: дефинисан је алгоритам одређивања опасних места, дата је национална дефиниција потенцијалног опасног места и описан је математички модел. На крају Пројекта је издвојен списак 57 потенцијалних „црних тачака“, а које су одређене на основу података из 2015. године.

Имајући у виду да је на основу података из 2015. године, по први пут, могуће у просторном смислу квалитетно одредити локације на којима настају саобраћајне незгоде (бележење координата саобраћајних незгода), то отвара могућности за значајно другачији приступ у одређивању одређених „места нагомилавања“ већег броја саобраћајних незгода. Агенција за безбедност саобраћаја (у даљем тексту Агенција) у складу са чланом 15. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС“, бр. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – одлука УС, 55/2014, 96/2015 – др. закон и 9/2016 – одлука УС, у даљем тексту Закон) предлаже систем јединствене основе евидентирања и праћења најзначајнијих обележја безбедности саобраћаја.  Стога је Агенција имала за циљ да овим Пројектом на националном нивоу успостави одговарајућу методологију и начин евидентирања података о опасним местима.

Иако подаци о „црним тачкама“ највећи значај имају за управљача пута (како на националном, тако и локалном нивоу) подаци о „потенцијалним опасним“ местима, као и друга обележја безбедности саобраћаја, треба да буду доступни и најширем кругу корисника. Пројекат је посебно значајан за локалне самоуправе које немају довољно капацитета (хардверски, софтверски и људски ресурси) за целокупан поступак управљања „црним тачкама“ (потенцијалне „црне тачке“ се могу препознати на националном нивоу, а даља процедура је на нивоу управљача пута на локалном новоу).

У наредном периоду (до краја априла 2017. године) се очекује генерисање потенцијалних опасних места на основу двогодишњег периода (2015. и 2016. године). Подаци о потенцијалним опасним местима ће бити објављени кроз WEB GIS Апликацију Агенције за безбедност саобраћаја. 

Брошура

 

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала пројекат „Развој методологије бенчмаркинга безбедности саобраћаја у затвореним системима“. Поштујући концепт безбедности саобраћаја према коме саобраћајне незгоде нису случајност, већ се на њихово смањење може утицати, уочена је потреба да се директно оцени квалитет рада у области безбедности саобраћаја, препознају области које треба унапредити и омогући трансфер најбоље праксе, на нивоу затворених система.

У пракси се показало да различити системи управљања безбедношћу саобраћаја дају различите резултате, и зато је веома корисно применити начин организације и функционисања система који се показао као најбољи у пракси. Вршење бенчмаркинга треба да помогне свим компанијама и организацијама које желе да унапреде своје пословање кроз смањење људских и материјалних губитака и смањење спречености за рад запослених због учешћа у саобраћајним незгодама или због чињења саобраћајних прекршаја.

Неки од резултата пројекта „Развој методологије бенчмаркинга безбедности саобраћаја у затвореним системима“ су:

  • Преглед захтева стандарда ISO 39001 Системи менаџмента безбедношћу друмског саобраћаја,
  • Методологија за спровођење бенчмаркинга затворених система (организације, предузећа, итд.) у погледу управљања безбедношћу саобраћаја,
  • Резултати пилот пројекта бенчмаркинга, спроведеног у три затворена система,
  • Упутство за спровођење интерног бенчмаркинга затвореног система са аспекта управљања безбедношћу саобраћаја,
  • План и програм обуке запослених и послодаваца у вези са увођењем стандарда ISO 39.001 у организацијама и компанијама које су укључене у пилот пројекат бенчмаркинга у затвореним системима,
  • Предлог даљих активности на примени бенчмаркинга у затвореним системима и праваца истраживања у погледу развоја и унапређења методологије бенчмаркинга безбедности саобраћаја у затвореним системима.

Основна идеја примене бенчмаркинга безбедности саобраћаја у затвореним системима јесте успостављање алата за мерење и праћење управљања безбедношћу саобраћаја у свакој врсти организације. Методологија бенчмаркинга је базирана на принципу оцењивања основних стубова бенчмаркинга безбедности саобраћаја, што омогућује једноставно коришћења самог алата, али и међусобно поређење затворених система, не само по коначној оцени, већ и по сваком од стубова.

Тежња Агенције је да подстакне друштвено одговорно понашање у саобраћају, и да понуди користан алат који би компаније, организације и предузећа могли самостално да користе у циљу смањења саобраћајних незгода и последица у оквиру функционисања сопственог затвореног система.

Брошура о реализованом пројекту

Агенција за безбедност саобраћаја је током 2016. године била наручилац израде Приручника за унапређење безбедности путева са предлогом мера и могућностима локалног управљача пута и земљишта за смањење утицаја пута и путне околине на настанак саобраћајних незгода (у даљем тексту Приручник). Приручник је развијен као збирка мера које локални управљач пута може да примењује на путу или околини пута. Приручник је намењен представницима локалних самоуправа који се баве пројектовањем, техничким регулисањем, који су чланови локалних Тела за координацију послова безбедности саобраћаја и др. Приручник је реализован у сарадњи са AMSS - Центром за моторна возила. Брошура садржи најважније систематизоване делове реализованог Приручника.

Један од најзначајнијих доприноса Приручника огледа се у чињеници да је кроз Приручник представљен предлог поступка за спровођење одређене мере за унапређење безбедности путева. Раздвојени су различити случајеви у зависности од могућности локалне самоуправе да на конкретном путу (и околини) предузима одговарајуће мере.

Приручник је обухватио 48 мера за унапређење безбедности путева. Све мере су разврстане у различите ценовне опсеге, а посебно су наглашене оне „јефтине мере“ за које нису потребна значајна новчана средства, а које могу унапредити безбедност путева. У оквиру Пројекта је анализиран законски оквир Републике Србије - најзначајнији законски и подзаконски акти који уређују област јавних путева. Поред тога, анализиране су врсте одлука које представници локалних самоуправа доносе у погледу управљања путном инфраструктуром, као и различита техничка упутства. Посебан значај Пројекта огледа се у чињеници да су разматране све измене у различитим законским документима које су биле доступне у тренутку израде Пројекта. Посебно су описани алати за унапређење безбедности путева (алати који су препознати и Директивом 96/2008 Европске комисије). Пројектом су препознати и кључни носиоци активности за унапређење безбедности путева на локалном нивоу и то пре свега управљач пута и орган надлежан за послове саобраћаја (дефинише локална самоуправа одговарајућом одлуком) и њихове законске обавезе су систематизоване. Мере су подељене у осам функционално различитих група. Опис мера је основни циљ израде Приручника. Свака мера је детаљно описана кроз исти сет одговарајућих атрибута.

У склопу Пројекта је спроведена и анкета која је послата на адресе локалних Тела за координацију послова безбедности саобраћаја (161) са циљем препознавања поступака који се примењују за унапређење безбедности путева и препознавања евентуалних проблема. Такође, одржано је 10 промоција Приручника у 7 различитих локалних самоуправа (Београд, Ниш, Краљево, Крушевац, Чачак, Нови Сад, Вршац).

Приручник се састоји из два дела:

1.      Уводни документ – Садржи опис алата за унапређење безбедности путева, детаљан преглед литературе, преглед законске регулативе, описан поступак за спровођене мера, обрађене резултате анкете послате локалним самоуправама и систематичан (табеларни) преглед мера.

2.      Приручник – Садржи систематизоване најважније делове уводног дела приручника (описане алате, предлог поступка за покретање мера, и детаљан опис свих мера предложених Приручником).

Уводни документ
Приручник
Брошура

 

Агенција за безбедност саобраћаја је четврту годину за редом реализовала пројекат „Истраживања индикатора перформанси безбедности саобраћаја за 2016. годину“, чиме је настављено праћење индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији.

У 2016. години је настављено праћење свих већ истраживаних индикатора, а пројекат је обухватио и утврђивање методологије и започето је праћење индикатора у вези са понашањем пешака у саобраћају.

Истраживање је обухватило утврђивање индикатора у вези са:

  • употребом сигурносних појасева,
  • употребом дечијих ауто седишта,
  • употребом заштитних кацига,
  • коришћењем мобилних телефона за време вожње,
  • прекорачењем брзине,
  • вожњом под утицајем алкохола,
  • понашањем пешака у саобраћају.

Пројекат је обухватио два истраживања индикатора: пролећно и јесење. Индикатори у вези са употребом заштитних система, коришћењем мобилних телефона и прекорачењем брзине мерени су на путу у насељу, на путу ван насеља и на аутопуту. За сваки анализирани индикатор безбедности саобраћаја извршена је агрегација резултата мерења спроведених током пролећног и јесењег истраживања 2016. године, тако да су утврђене обједињене (годишње) вредности индикатора безбедности саобраћаја за Републику Србију за 2016. годину. Изузетак су индикатори у вези са вожњом под утицајем алкохола који су истраживани само у јесен, на путу у насељу и на путу ван насеља, и индикатори у вези са понашањем пешака у саобраћају чије истраживање је започето у јесен.

Утврђивање вредности поменутих индикатора представља основу за препознавање проблема безбедности саобраћаја и предузимање мера и активности за побољшање стања безбедности саобраћаја. 

Прегледна табела обједињених (годишњих) вредности индикатора у вези са употребом заштитних система, коришћењем мобилних телефона и прекорачењем брзине за Србију за 2013, 2014, 2015. и 2016. годину

Tabela Indikatori 2013-2015

Прегледна табела индикатора у вези са вожњом под утицајем алкохола за Србију за 2013, 2015. и 2016. годину

Tabela Indikatori 2013-2015

Прегледна табела индикатора у вези са понашањем пешака у саобраћају у Србији за 2016. годину

Tabela Indikatori 2013-2015

На основу резултата Пројекта припремљена је брошура „Индикатори перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији за 2016. годину“ у којој се налазе обједињене (годишње) вредности индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији за 2016. годину, као и резултати најновијегјесењег истраживања индикатора по полицијским управама, а брошуру можете преузети овде.

Утврђене вредности индикатора перформанси безбедности саобраћаја доступне су у WEB GIS апликацији База података о обележјима безбедности саобраћаја у Републици Србији, која се налази на web адреси: http://serbia.gdi.net/azbs/.

Агенција з безбедност саобраћаја је реализовала пројекат „Бенчмаркинг безбедности саобраћаја на локалном нивоу и успостављање система безбедности саобраћаја у локалним самоуправама“. Пројекат је у потпуности реализован у оквиру Агенције за безбедност саобраћаја. Пројекат представља „пилот пројекат“ увођења бенчмаркинга и успостављања система безбедности саобраћаја у једанаест локалних самоуправа: Крушевац, Краљево, Сремска Митровица, Шабац, Зрењанин, Ваљево, Лозница, Ковин, Уб, Чачак и Богатић. У току Пројекта је утврђена методологија за непосредан рад са локалним самоуправама. Приликом израде ове  методологије, идеја је да методологија уједно буде основа за касније праћење и вредновање рада свих локалних самоуправа у области безбедности саобраћаја, али и да се омогући трансфер знања и примера најбоље праксе од бољих локалних самоуправа ка лошијим.

Пројектом је  пре свега остварен детаљан увид у функционисање система безбедности саобраћаја у свим локалним самоуправама укљученим у пројекат. Уочени недостаци, идентификовани проблеми, слабости, потенцијал, као и успешност појединих локалних самоуправа су значајни резултати пројекта, важни за даљи рад сваке општине или града у Републици Србији. Осим тога пројекат даје смернице даљег рада у области бенчмаркинга безбедности саобраћаја на локалном нивоу.

Најважнији искорак у односу на досадашњи начин спровођења бенчмаркинга је управо директно учешће представника Агенције у раду савета, као и директно прикупљање података од најважнијих институција безбедности саобраћаја (саобраћајне полиције, локалног управљача пута, састанак са представницима образовних установа и сл.) на локалном нивоу.

Пројекат је реализован кроз три фазе и састоји из шест поглавља и два прилога:

I поглавље садржи увод у пилот пројекат, опис бенчмаркинга као алата у безбедности саобраћаја;

II поглавље садржи методологију рада на пројекту концепт бенчмаркинга на основу пет стубова безбедности саобраћаја и математички модел бенчмаркинга примењен на територијама локалних самоуправа;

III поглавље садржи дефинисање и опис свих индикатора безбедности саобраћаја подељених у пет стубова безбедности саобраћаја;

IV поглавље садржи резултате бенчмаркинга (по стубовима безбедности саобраћаја и за сваку локалну самоуправу посебно);

V поглавље садржи резултате заједничких активности стручног тима Агенције за безбедност саобраћаја и локалних самоуправа укључених у пројекат, пре свега локалних савета;

VI поглавље садржи сумиране најзначајније резултате истраживања и рекапитулацију активности на пројекту;

I прилог садржи анализе стања безбедности саобраћаја по локалним самоуправама укљученим у пројекат;

II прилог садржи детаљне резултате бенчмаркинга по индикаторима који нису приказани у основном тексту пројекта.

Пилот пројекат „БЕНЧМАРКИНГ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ И УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА У ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА“ можете преузети кликом на слику испод.

ПРЕУЗМИТЕ ПРОЈЕКАТ

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала пројекат „Мерење индикатора перформанси безбедности саобраћаја за 2015. годину“, чиме је, већ трећу годину за редом, настављено мерење, праћење и анализа индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији.

Праћење  индикатора  безбедности  саобраћаја  Агенција  је  отпочела  још 2013. године, а утврђивање вредности индикатора се врши на годишњем нивоу, по полицијским управама у Републици Србији.

Пројекат „Мерење индикатора перформанси безбедности саобраћаја за 2015. годину“ је обухватио два истраживања индикатора: пролећно-летње и јесење истраживање. За сваки анализирани индикатор безбедности саобраћаја извршена је агрегација резултата мерења спроведених током пролећно-летњег и јесењег истраживања 2015. године, тако да су утврђене обједињене (годишње) вредности  индикатора  безбедности  саобраћаја  за  Републику Србију за 2015. годину.

Тежња Агенције за безбедност саобраћаја је да сваке године повећава број индикатора које прати, и да унапређује методологију мерења индикатора у складу са најбољом међународном праксом. У том контексту, у 2015. години је настављено праћење вредности већ истраживаних индикатора, а започето је праћење индикатора који су у вези са збрињавањем и негом лица повређених у саобраћајним незгодама.

Утврђивање вредности поменутих индикатора представља основу за препознавање проблема безбедности саобраћаја и предузимање мера и активности за побољшање вредности утврђених индикатора. 

Пројектом су утврђене вредности индикатора у вези са:

  • употребом сигурносних појасева,
  • употребом дечијих заштитних система,
  • употребом заштитних кацига,
  • брзином кретања возила,
  • вожњом под утицајем алкохола,
  • коришћењем мобилних телефона у току вожње,
  • употребом дневних светала и
  • збрињавањем и негом повређених у саобраћајним незгодама.

Обједињене (годишње) вредности индикатора безбедности саобраћаја за 2013, 2014. и 2015. годину

Tabela Indikatori 2013-2015

На основу резултата Пројекта припремљена је брошура „Индикатори перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији за 2015. годину“ у којој се налазе резултати најновијег, јесењег истраживања индикатора, као и обједињене – годишње вредности индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Републици Србији за 2015. годину, а брошуру можете преузети овде.

Утврђене вредности индикатора перформанси безбедности саобраћаја ће бити доступне и у WEB GIS апликацији База података о обележјима безбедности саобраћаја у Републици Србији, која се налази на web адреси: http://serbia.gdi.net/azbs/.

Агенција за безбедност саобраћаја у складу са чланом 9. став 2. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС“ 41/09, 53/10 и 101/11) има обавезу развоја и коришћења Јединствене базе података од значаја за безбедност саобраћаја. Имајући у виду да је у склопу развоја информационог система Агенције за безбедност саобраћаја предвиђено да се подаци које Агенција прикупља у Јединственој бази података од значаја за безбедност саобраћаја учине доступним корисницима изван оквира Агенције, реализован је пројекат набавке WEB GIS Апликације. 

Апликација је развијена као интернет апликација што подразумева да јој се приступа преко интернет прегледача на рачунару. Излазни подаци из Апликације представљају карте вредности одабраних показатеља безбедности саобраћаја, као и табеле које се могу извозити директно из Апликације у .xls i .pdf формат. Излазне карте које Апликација генерише приказују различите показатеље безбедности саобраћаја на нивоу општина и полицијских управа, а у плану је и приказивање локација саобраћајних незгода (путем координата) и црних тачака на мрежи путева и улица Републике Србије. 

Апликација се састоји из два основна дела: атрибутивног и графичког. Атрибутивни део апликације омогућава вршење анализе и филтрирање података о саобраћајним незгодама и лицима која су учествовала у саобраћајним незгодама. Прилагођавање излазног сета података о саобраћајним незгодама и лицима која су учествовала у саобраћајним незгодама је могуће коришћењем филтера података и то према: полицијској управи, општини, години, месецу, дану, часу, виду, категорији возила и старости учесника, док је код анализе лица поред поменутих могуће вршити анализу и по полу и својству учесника у саобраћају. Атрибутивни део апликације омогућава да се анализа врши по више укључених филтера истовремено, чиме се остварује могућност укрштања разнородних атрибута без коришћења додатних софтверских алата и без посебног познавања неког од алата за обраду података. Све анализе се из атрибутивног дела апликације могу извести у формат XLS који отвара апликација Microsoft Excel за потребе даље обраде података, или у PDF формат. Пре извоза података податкe је могуће прегледати директно кроз саму апликацију. Уколико се приликом атрибутивне анализе одабере анализа по полицијским управама или општинама, тако извршену анализу апсолутних показатеља могуће је приказати на карти.

Графички део апликације се састоји од унапред предефинисаних карти на којима су представљени ризици страдања учесника у саобраћају по општинама и полицијским управама, као и вредности индикатора безбедности саобраћаја и оцене ставова учесника у саобраћају на нивоу полицијских управа. Графички део апликације се стално обогаћује новим картама на основу нових спроведених истраживања најчешће намењених специфичним категоријама учесника у саобраћају. Све карте показатеља су представљене на начин да су вредности показатеља подељене у пет класа вредности и приказане у различитим бојама са циљем брзог препознавања посебно угрожених (ризичних) територијалних јединица. Карте се директно из апликације могу извозити у PDF формат у А4 или А3 формат папира, а карте је могуће прилагођавати сопственим потребама кроз саму апликацију путем алата за цртање (додавањем маркера за означавање, сопственог текста и сл.). Коришћењем алата за идентификацију могуће је селектовањем одређене општине или полицијске управе добити конкретне податке о вредностима ризика, индикаторима или оценама ставова у зависности од одабраног слоја за идентификацију. Свака карта која се приказује носи са собом одређени сет података које је могуће препознати идентификацијом на самој карти. Поред идентификације, омогућена је и претрага података који чине саставни део одређене карте ради филтрирања приказа у графичком смислу 

Посебан значај атрибутивне анализе огледа се у могућности да свака локална самоуправа добије мноштво значајних анализа за покретање активности са циљем повећања нивоа безбедности саобраћаја. Представницима локалних самоуправа је коришћењем апликације олакшан даљи рад ка повећању безбедности саобраћаја. Поред општина, свака полицијска управа може препознати кључне проблеме ка којима треба усмерити рад полицијских службеника. 

WEB GIS Апликације је тренутно доступна јавности на интернет адреси http://abs.gov.rs/gis-baza

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала пројекат „Унапређење квалитета прикупљања и уноса података у базу података о саобраћајним незгодама“. Унапређење квалитета прикупљања података о саобраћајним незгодама је у складу са CADaS препорукама Европске комисије. CADaS је скраћеница од Common Accident Data Set (Основни сет података о саобраћајним незгодама), а Европска комисија упућује све државе чланице Европске уније да прихвате предложену структуру обавезних података о саобраћајним незгодама.

Пројекат „Унапређење квалитета прикупљања и уноса података у базу података о саобраћајним незгодама“ од стране полицијских службеника саобраћајне полиције,  има за циљ оспособљавање стручних кадрова за прикупљање података о саобраћајним незгодама у складу са CADaS препорукама Европске комисије, у циљу подизања квалитета базе података о саобраћајним незгодама, која представља један од најзначајнијих елемената за анализу, праћење и унапређење система безбедности саобраћаја. 

Пројектом је обухваћена обука  420 полицијских службеника саобраћајне полиције који врше увиђаје саобраћајних незгода. Укупно трајање обуке је шест месеци, и завршено је средином јуна 2015. године.

Обуци је претходила припрема Упутства за прикупљање података. Наручилац пројекта је Агенција за безбедност саобраћаја која у сарадњи са Управом саобраћајне полиције ради на увођењу CADaS -а у Србији.

Република Србија треба да стане у ред земаља Европске уније које на исти начин прикупљају податке о саобраћајним незгодама. Реализација пројекта треба да обезбеди упоредивост са другим земљама, омогући боље анализе процеса догађања саобраћајних незгода и обезбеди квалитетнију базу података прилагођену Европској унији. Такође, прилагођавање Републике Србије CADaS захтевима Европске комисије је својеврсна похвала за саму земљу у процесу придруживања ЕУ.

За потребе Агенције за безбедност саобраћаја, Криминалистичко-полицијска академија је реализовала пројекат под називом „Метод бенчмаркинга институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама у Републици Србији, стратешки значај и потенцијал“. Бенчмаркинг је процес којим се утврђују перформансе применом индикатора успешности, који су упоредиви између различитих целина. Бенчмаркинг студије омогућавају креаторима политика да идентификују места у организацији у којима се могу постићи побољшања, омогућавају поређење организација сличне структуре и помажу праћење перформанси тих организација током времена.

На основу члана 9 став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима Агенција за безбедност саобраћаја има, између осталог, надлежност да сарађује са регионалним и локалним телима за безбедност саобраћаја, док је препозната и одговорност Агенције за безбедност саобраћаја у погледу анализе, праћења и унапређења безбедности саобраћаја. Агенција је институција надлежна за сарадњу са регионалним и локалним телима за безбедност саобраћаја у Републици Србији, и представља везу између институција безбедности саобраћаја на републичком нивоу и локалних Тела за координацију послова безбедности саобраћаја (ТКПБС).

Историјски фактори, култура нације, организација система и економски статус су само неки од фактора који саобраћај једне државе чине јединственим системом, и које је потребно сагледати, а што представља основни циљ идеје о примени бенчмаркинга. Досадашња примена бенчмаркинга у области безбедности саобраћаја била је заснована само на разматрању директних и индиректних показатеља безбедности саобраћаја, формирању класа и група на основу релевантних и стручно препознатих индикатора.

Успостављањем методологије за

бенчмаркинг институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама у Републици Србији, начињен је први корак ка процени институционалних капацитета у области безбедности саобраћаја. На овај начин формирана је основа за сагледавање организације, ефикасности и ефектности рада институција безбедности саобраћаја у локалним самоуправама. Постављени метод је реализован у оквиру „пилот“ истраживања које је обухватило 12 локалних самоуправа – општина. При реализацији овог „пилот“ истраживања препознати су кључни проблеми у раду ових тела, али је формирана и основа за унапређење метода реализације на основу стечених искустава.

Проблеми који су идентификовани у примени прописа у јединицама локалне самоуправе су:

- Извршном органу локалне самоуправе је остављена законска могућност да одлучи да ли ће образовати Тело за координацију послова безбедности саобраћаја, а у циљу усклађивања послова безбедности саобраћаја из делокруга јединице локалне самоуправе. Услед остављене могућности локалним самоуправама током 2010. годинеобразовано је само 41 Тело за координацију послова безбедности саобраћаја, што представља 28% укупног броја локалних самоуправа у Републици Србији.

- Услови за квалитетно дефинисање услова за наменско трошење средстава представљају мере везане за Програм коришћења средстава намењених унапређењу безбедности саобраћаја, а што директно зависи од стручности, мотивације и компетентности чланова ТКПБС.

- Истраживањем је показано да је у пракси било случаја усвајања Програма који није у складу са захтевима прописаним Законом о безбедности саобраћаја на путевима, или случај да средства буду опредељена за намену која се не односи на унапређење безбедности саобраћаја (до мере да буду безобзирно намењена у сврхе која се не могу довести у везу са безбедношћу саобраћаја). Такође, препознато је да не постоји усаглашен приступ у избору активности намењених за унапређење безбедности саобраћаја, њиховој класификацији по наменама дефинисаним Законом.

Реализовано је истраживање ставова чланова ТКПБС, где су уочени следећи резултати:

- Основни проблеми у раду ТКПБС су везани за недовољну посвећеност чланова инедостатак стручног кадра, али и недостатак сарадње са Агенцијом, као иограничена средства.

- Међу најзначајнијим активностима које су препознате као активности које треба спровести у локалним самоуправама ради унапређења саобраћајног образовања и васпитања препозната је едукација деце, обука наставног особља, али и увођење предмета Саобраћајно образовање и васпитање.

- Међу најчешће препознатим превентивно промотивним активностима које треба реализовати идентификована је потреба за већим активностима медија, потреба за кампањама за све учеснике у саобраћају, као и потреба за напреднијим радом са децом и родитељима.

Посматрано на основу укупне оцене локалних самоуправа издваја се Општина Тополаса остварених 68% од максималне вредности свих индикатора, чиме је та локална самоуправа добила оцену 4. Након Тополе, најбољи резултат од општина које су обухваћене у истраживању је остварила Општина Краљево (64%).

ПРЕУЗМИТЕ ИНФОРМАТИВНУ БРОШУРУ ПРОЈЕКТА

 

Београд, 31.12.2014.

ПРЕУЗМИТЕ ИНФОРМАТИВНУ БРОШУРУ ПРОЈЕКТА

Агенција за безбедност саобраћајареализовала је пројекат који се односи на анализу ставова учесника у саобраћају под називом  „Истраживање ставова учесника у саобраћају о ризицима у саобраћају у Србији, дефинисање методологије, кључних проблема и праваца деловања“. Пројекат анализе ставова учесника Агенција спроводи по први пут, па део пројекта описује и методологију за будућа истраживања ставова о опасностима и ризицима у друмском саобраћају.

Кључни допринос пројекта је методологија за будућа истраживањакоја се огледа у дефинисању периода понављања истраживања, величине потребног узорка, начина прикупљана података и др. Основ за дефинисање методологије представља европски пројекатSARTRE (скраћеница за “Social attitudes to Road Traffic Risk in Europe”) који је усмерен на истраживање друштвених ставова према ризицима у друмском саобраћају у Европи.

Анкете су прикупљане кроз сарадњу са станицама за техничке прегледе, путем „онлајн“ упитника доступних на интернет страницама општина у Србији или друштвеним мрежама, или директно попуњаване на одређеним манифестацијама. Анкета је усмерена ка три циљне групе учесника у саобраћају: возаче путничких аутомобила, возаче мотоцикала и немоторизоване учеснике у саобраћају.

НАЈВАЖНИЈИ ИЗДВОЈЕНИ ЗАКЉУЧЦИ ПРОЈЕКТА

Мање од једне петине учесника у саобраћају обухваћених овим истраживањем је изјавило да власт није заинтересована за проблем безбедности саобраћаја.

Понашање које према мишљењу учесника у саобраћају највише доприноси настанку саобраћајних незгода је вожња под утицајем алкохола.

Ризична понашања која су возачи путничких аутомобила навели да најчешће чине суслеђење возила на непрописном одстојању, пролазак на жуто светло на семафору и употреба мобилног телефона у току вожње.

Највише испитаника свих категорија (преко 50%) сматра да би примена алко-брава које спречавају све возаче и рецидивисте да покрену возило под дејством алкохола била корисна, као и детектор умора који упозорава возача да заустави возило у таквим околностима.

СТАВОВИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА БРЗИНУ

Највећи проценат (47%) возача се не слаже да прекорачење брзине у насељеним местима за 20 km/h повећава ризик учешћа са другим учесницима у саобраћају. Више од половине возача је изјавило да већина њихових пријатеља прекорачује брзину у насељеним местима.

Када су у питању поједини мотиви за прекорачење брзине у насељеним местима за 20 km/h трећина испитаних возача је изразило да то њихову вожњу чини прилагођенијом другим возачима и да им то омогућава да брже стигну до жељеног циља.

Намеру да прекорачују брзину за 20 km/h у насељеном подручју пријавило је 7,3% возача на територији Републике Србије.

Са изјавом да казне за прекорачење брзине треба да буду строже слаже се око једне четвртине возача путничких аутомобила, мало мање од половине мотоциклиста и око четири петине пешака и бициклиста.

Возачи мушког пола имају израженију намеру да прекорачују брзину у односу на жене. Смањењем година возачког искуства повећава се учесталост намере возача да брзо возе.

СТАВОВИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ВОЖЊУ ПОД УТИЦАЈЕМ АЛКОХОЛА

Више од половине возача је изјавило да претходног месеца нису управљали возилом, а да су при томе конзумирали макар и малу количину алкохола. На подручју Републике Србије 4,3% возача је изјавило да су често, веома често и увек претходног месеца управљали возилом, а да су при томе конзумирали макар и малу количину алкохола.

Око једне петине мотоциклиста је изјавило да је управљало мотоциклом, а да су при томе конзумирали макар и малу количину алкохола.

Возачи мушког пола су чешће пријавили вожњу под утицајем алкохола од жена. 
Више од половине возача путничких аутомобила и мотоциклиста сматра да законски лимит за количину алкохола у крви у току вожње треба ограничити на нулту вредност.

Готово четири петине возача путничких аутомобила и мотоциклиста се слаже са изјавом да казне за вожњу под утицајем алкохола треба да буду строже.

Скоро четири петине возача путничких аутомобила и мотоциклиста сматра да вожња под утицајем алкохола повећава могућност настанка саобраћајне незгоде. Мотоциклисти у 87% случајева сматрају да је често, веома често или увек алкохол узрок саобраћајних незгода.

СТАВОВИ О УПОТРЕБИ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ

Око једне четвртине возача је изјавило да се слаже са изјавом да ако возе пажљиво, појасеви нису неопходни. Такође, око три четвртине возача сматра да у већини незгода појасеви смањују могућност да се возач или путник тешко повреде.

Половина возача је изјавила да када не користе појас осећају се мање угодно. Када је у питању перцепција вожње блиских пријатеља, возача сматра да већина њихових пријатеља користи сигурносни појас.

Једна петина мотоциклиста сматра да ако управљају мотоциклом пажљиво, није неопходно да вежу кацигу. Око једне петине мотоциклиста је изјавило да носи кацигу само зато јер је тако законом дефинисано

СТАВОВИ ПЕШАКА

Да никада или ретко прелазе улицу када је црвено светло за пешаке изјавило је 68% пешака, а да никада не прелазе ван пешачког прелаза изјавило је њих 13%.

Више од четири петине пешака (82%) је изјавило да никада или ретко носе рефлектујућу одећу.

Млади пешаци узраста од 17-24 година значајно чешће прелазе на црвено светло на семафору у односу на старосну групу од 35-44 године.

СТАВОВИ БИЦИКЛИСТА

Да прелазе улицу на црвено светло више од понекад пријавило је 13% бициклиста, а да носе рефлектујућу одећу изјавило је 38% бициклиста.

Око једне трећине бициклиста изјавило је да често и више носе кацигу за бициклисте,а око три четвртине бициклиста  је изјавило да често и више користи светла приликом вожње по мраку.

Бициклисти су изјавили да најчешће буду изнервирани од стране возача путничких аутомобила и мотоциклиста.

ПРИКАЗИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

Резултати истраживања представљени су на мапама полицијских управа и региона у Републици Србији. Вредности истраживаних ставова (тзв. скорови) дати су паралелно са резултатима ризика страдања у саобраћају. Анализа резултата ставова ће у наредном периоду бити од кључне помоћи Агенцији приликом избора праваца превентивног деловања (кампање и едукација) са циљем промене негативних ставова учесника у саобраћају.

 

ПРЕУЗМИТЕ ИНФОРМАТИВНУ БРОШУРУ ПРОЈЕКТА

Агенција за безбедност саобраћаја је 2013. године отпочела праћење индикатора перформанси безбедности саобраћаја и реализовала је пројекат „Методе праћења индикатора безбедности саобраћаја у Србији и њихов значај за стратешко управљање безбедношћу саобраћаја“. Реализацијом Пројекта направљена је прекретница на пољу праћења и анализе стања безбедности саобраћаја у Републици Србији, на начин да се стање безбедности саобраћаја прати не само на основу коначних показатеља (броја и последица саобраћајних незгода), већ и на основу вредности истраживаних индикатора.

У 2014. години настављено је мерење, праћење и анализа индикатора перформанси безбедности саобраћаја, према постојећој методологији дефинисаној 2013. године. У том смислу реализован је пројекат „Истраживање индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Србији за 2014. годину“. Истраживање индикатора реализовано је на подручју свих 27 полицијских управа у Републици Србији, на којима су утврђене вредности индикатора у вези са:

 1) % употребе сигурносних појасева за возача и путнике,

 2) % употребе безбедносних седишта за децу до 3 године у путничким аутомобилима, као и индикатори који су у вези са безбедним превожењем деце узраста од 4 до 12 година старости,

 3) % употребе заштитних кацига за возаче и путнике на мотоциклима и мопедима,

 4) % употребе дневних светала од стране возача моторних возила,

 5) брзином и прекорачењем дозвољене брзине од стране возача,

 6) вожњом под утицајем алкохола.

Поред наведених индикатора, пројектом „Истраживање индикатора перформанси безбедности саобраћаја у Србији за 2014. годину“ дефинисана је методологија и извршено је мерење вредности новог индикатора, који се односи на:

 7) непрописну употребу мобилних телефона од стране возача.

У складу са дефинисаном методологијом, вредности наведених индикатора утврђене су за сваку од територија 27 полицијских управа, и то:

 * у насељу,

 * ван насеља, и

 * на аутопуту (за оне полицијске управе на чијим се територијама налази аутопут).

На основу вредности истраживаних индикатора по полицијским управама утврђена је коначна вредност индикатора за територију Републике Србије за 2014. годину. Утврђивање вредности индикатора важно је за препознавање одговорности и обавеза појединих институција и организација задужених за побољшање вредности посматраних индикатора и предузимање мера у вези са конкретним индикаторима. Позитивне промене вредности индикатора са аспекта безбедности саобраћаја допринеће смањењу броја и последица саобраћајних незгода.

ВРЕДНОСТИ ИЗАБРАНИХ ИНДИКАТОРА ЗА ТЕРИТОРИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Вредност индикаторa Проценат употребе дневних светала возача путничких аутомобила и доставних возила до 3,5t у Републици Србији у 2014. години износи 95,8%.

Вредности индикатора безбедности саобраћаја у вези са заштитним системима

Вредност индикатора Употреба појаса на предњим седиштима у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t износи 70,3%.

Вредност индикатора Употреба појаса на задњем седишту у путничким аутомобилима и доставним возилима до 3,5t износи 4,0%.

Вредност индикатора Употреба заштитних система деце до 3 године старости износи 35,9%.

Вредност индикатора Употреба заштитних система деце од 4 до 12 година износи 9,2%.

Вредност индикатора Употреба заштитне кациге мопедиста износи 72,4%, а индикатора Употреба заштитних кацига путника на мопедимаизноси 62,9%.

Вредност индикатора Употреба заштитне кациге мотоциклиста износи 91,5%, а индикатора Употреба заштитних кацига путника на мотоциклистима износи 85,0%.


Вредности индикатора безбедности саобраћаја у вези са брзином

Проценат прекорачења брзине у насељу 56,3%.
Проценат прекорачења брзине ван насеља 39,5%.
Проценат прекорачења брзине на аутопуту 44,8%.

Проценат прекорачења брзине за најмање 10 km/h у насељу 22,3%.
Проценат прекорачења брзине за најмање 10 km/h ван насеља 16,3%.
Проценат прекорачења брзине за најмање 10 km/h на аутопуту 26,2%.

 

Агенција за безбедност саобраћаја била је наручилац пројекта „Праћење основних обележја саобраћајних незгода у Србији у складу са CADaS препорукама Европске комисије” који има за циљ усклађивање сета података о саобраћајним незгодама који се евидентира у Србији са препорукама Европске комисије. Реализација Пројекта практично означава формирање основе за рад на унапређењу безбедности саобраћаја у Србији. Наиме, једна од активности Агенције дефинисана Законом о безбедности саобраћаја јесте развој јединствене базе података од значаја за безбедност саобраћаја, као важног елемента за прецизно дефинисање постојећег стања, идентификовање проблема и планирање будућих мера у безбедности саобраћаја.

Пројекат је реализовао истраживачки тим Саобраћајног факултета у Београду, руководилац Пројекта био је доц. др Далибор Пешић, а представници Агенције за безбедност саобраћаја и Министарства унутрашњих послова Републике Србије били су стручни консултанти на реализацији Пројекта.

У оквиру Пројекта извршено је детаљно поређење препорученог CADaS сета података и националних база података. Имајући у виду уочене разлике, као и најбољу европску праксу, дефинисан је предлог основног сета података о саобраћајним незгодама које је потребно прикупљати у Србији, у складу са препорукама Европске комисије. Сет података чине променљиве организоване у четири групе података:

   1. Подаци о саобраћајним незгодама,

   2. Подаци о путу,

   3. Подаци о учесницима у саобраћајној незгоди,

   4. Подаци о лицима.

Неке од новина које су предвиђене односе се на прецизније дефинисање места догађања саобраћајне незгоде, евидентирање ознака на коловозу на локацији на којој се догодила саобраћајна незгода, евидентирање податка о томе да ли се саобраћајна незгода догодила на мосту, у тунелу, у зони радова, итд. Поред тога, предложено је евидентирање податка о Типу саобраћајне незгоде одабиром одговарајућих графичких приказа, као и податка o Маневру учесника непосредно пре саобраћајне незгоде. Новим сетом података обухваћено је и евидентирање података о коришћењу система пасивне заштите, психофизичком стању возача непосредно пре саобраћајне незгоде, података о сврси путовања, итд.

Уважавајући британски модел предложено је евидентирање фактора који су допринели настанку саобраћајне незгоде. Наиме, према Пројекту утицајним факторима сматрају се сви они фактори који су допринели настанку саобраћајне незгоде, и које је полицијски службеник определио на основу утврђених „доказа“ за време увиђаја, након увиђаја или на основу изјава сведока или учесника саобраћајне незгоде.

Један од резултата Пројекта је „Приручник за праћење основних обележја саобраћајних незгода у Србији, у складу са CADaS препорукама Европске комисије“ намењен члановима увиђајних екипа које врше прикупљање података на лицу места саобраћајне незгоде. Поред тога, Пројектом је предложен и СН образац који има за циљ да поједностави прикупљање података од стране полицијског службеника за време вршења увиђаја.

Нови начин праћења обележја о саобраћајним незгодама предложен је са циљем да се побољшају обим и квалитет анализа које могу бити спроведене, као и да се постигне упоредивост и хармонизација података о саобраћајним незгодама на европском нивоу.

>>> Преузмите брошуру о пројекту ...

Развој квалитетне базе података је један од најважнијих елемената за успешно функционисање система безбедности саобраћаја на путевима. Висок квалитет и поузданост података је основ за избор дугорочних мера и активности које могу допринети смањењу негативних последица саобраћајних незгода. Оваквим приступом омогућава се и оцена ефикасности реализованих мера које су примењене.

Агенција је у периоду од фебруара до јуна 2014. године, реализовала пројекат набавке софтвера за ГИС (ГИС – географско информациони систем). Софтвер је набављен у реализованом поступку јавне набавке, у складу са програмом рада Агенције за 2014. годину. Софтвер је производ америчке компаније ESRI, која представља лидера не светском тржишту ГИС софтвера. Набављен програмски пакет је ArcGIS for Desktop Standard (formerly ArcEditor). 
У оквиру овог пројекта извршен је унос доступних база података о саобраћајним незгодама, као и унос других обележја безбедности саобраћаја, попут индикатора безбедности саобраћаја, ризика страдања у саобраћају по општинама Србије, података о локалним телима за координацију послова безбедности саобраћаја и сл. Овим је покренут развој базе податка о обележјима безбедности саобраћаја чија је платформа у потпуности везана за ГИС. Развој ГИС базе података Агенције за безбедност саобраћаја је основа за успостављање националне Јединствене базе података од значаја за безбедност саобраћаја.

Унети подаци о саобраћајним незгодама и последицама садрже географску компоненту коју је могуће повезати са територијама општина, округа и полицијских управа у Србији. Географски подаци из регистра просторних јединица су обезбеђени од стране РГЗ – Републичког геодетског завода, који је национални произвођач географских података. Уједно, Агенцији су од стране РГЗ-а уступљени орто-фото снимци високе резолуције (10, 20 и 40cm) за комплетну територију Србије, који се у наредном периоду могу користити за детаљне анализе саобраћајних незгода као и друге потребе рада у бази. Важност орто-фото снимака ће у оквиру ГИС базе посебно доћи до изражаја након добијања података о позицијама – координатама саобраћајних незгода.

С обзиром да Агенција добија опште податке о саобраћајним незгодама и последицама на месечном нивоу од Министарства унутрашњих послова – Управе саобраћајне полиције, омогућено је приказивање података о променама броја и последица саобраћајних незгода по полицијским управама у оквиру ГИС базе. Приказивање промена је реализовано креирањем „малих“ геобаза, које се ажурирају на месечном нивоу. На овај начин врши се актуелно, једноставно и прегледно праћење стања безбедности саобраћаја по полицијским управама у Србији. Поред тога сви подаци о локалним телима за безбедност саобраћаја се ажурирају у ГИС бази, од основних података да ли је општина формирала тело или не, па до података о години оснивања, председнику, контакту и сл.

Сви подаци који се анализирају и представљају су у складу са Законом о заштити података о личности, односно у самим анализама и обради података не користе се лични подаци и регистарске ознаке возила учесника у незгодама. 

Након успостављања националне Јединствене базе података о обележјима безбедности саобраћаја ови, али и многи други подаци биће доступни институцијама и организацијама задуженим за реализацију послова безбедности саобраћаја. Такође, планирано је успостављање националне базе у којој ће сви субјекти прикупљати и достављати податке, свако из своје надлежности, који ће опет бити доступни свим заинтересованим странама и грађанима Србије, у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима. Једном када национална Јединствена база података буде успостављена иодржива њен даљи развој и унапређење постаће непрекидан процес.

Извештаји о актуелним показатељима стања безбедности саобраћаја из базе података Агенције

Агенција за безбедност саобраћаја је у сарадњи са АМСС – Центром за моторна возила реализовала пилот пројекат мапирања ризика на путу IA-2 „Ибраска магистрала“, на деоници од Београда (Жарково) до Чачка (Прељине) у дужини од 131,1km.

 

 

 

 

 

 

 

 

Мапирање ризика је извршено на основу броја и последица саобраћајних незгода у трогодишњем периоду од 2010-2012. године, применом EuroRAP методологије (EuroRAP – European Road Assessment Programme – Европски програм за оцену безбедности пута) која анализира:

  • број саобраћајних незгода са погинулим и тешко повређеним лицима,
  • конкретне локације саобраћајних незгода,
  • вредност просечног годишњег дневног саобраћаја,
  • координатни почетак и завршетак деонице,
  • вредност израчунатог ризика,
  • корекциони фактор итд.

Практично, то је објективни метод оцењивања безбедности пута, на основу стварних нежељених догађаја на посматраној путној мрежи и представља стандардни алат препознат у Закону о безбедности саобраћаја на путевима.

Током реализације пројекта сарадња је остварена са Управом саобраћајне полиције МУП-а Србије, у погледу утврђивања конкретних локација настанка саобраћајних незгода, као и ЈП „Путеви Србије“ у погледу утврђивања деоница на том делу Ибарске магистрале, као и коришћења података о просечном годишњем дневном саобраћају.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

На основу добијених резултата најризичнијe деонице Ибарске магистрале су: 
  (1) Жарково – Кружни пут (Кнежевац) – 5,4km, 
  (2) Љиг – Дићи 8,7km, 
  (3) Жупањац – Дудовица 6,4km и 
  (4) Угриновци – Бућин гроб 10,8km.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Агенција за безбедност саобраћаја ће и у наредном периоду учествовати у реализацији пројеката који имају за циљ идентификацију најризичнијих деоница и локација на путној мрежи у Србији, у циљу предузимања мера и акција за отклањање проблема и унапређења безбедности у саобраћају на територији читаве државе.

Индивидуални ризик страдања

Колективни ризик страдања

Ризик страдања у односу на категорију пута

Агенција за безбедност саобраћаја је реализовала пилот пројекат iRAP/EuroRAP Србија за деоницу пута Е-75 од Београда до Новог Сада (Батајничка петља – Темеринска петља). iRAP/EuroRAP протокол подразумева процену безбедности пута системом оцењивања сврставањем деоница у пет дефинисаних категорија ризика (EuroRAP) и процену безбедности пута оцењивањем системом звездица (iRAP). Пилот пројекат за деоницу од Београда до Новог Сада је реализован у сарадњи са Ауто мото савезом Србије, Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције и Јавним предузећем „Путеви Србије“. Пилот пројекат представља увод за реализацију комплетног мапирања државних путева Републике Србије у складу са iRAP/EuroRAP протоколом и стандардом.

EuroRAP протокол подразумева истраживање ризика страдања на деоницама путева на основу броја и последица саобраћајних незгода. Стандард у начину израчунавања и процене ризика је јединствен а методологија је припремљена од стране експерата EuroRAP-а и, заснована је на искуству истраживања и мапирања ризика у многим европским земљама. iRAP протокол у основи захтева снимање деоница специјализованим возилом које снима најважније карактеристике пута и околине са аспекта безбедности саобраћаја.

У оквиру пилот пројекта истраживане су следеће категорије ризика Crash risk per kilometer travelled – Индивидуални ризик страдања, Crash density – Колективни ризик страдања, Crash risk by road type – Ризик страдања у односу на категорију пута и Potential crash savings – Потенцијал за смањење страдања (у погледу улагања у инфраструктурне и друге мере). За потребе овог истраживања коришћени су подаци о броју, врстама и последицама саобраћајних незгода за трогодишњи период од 2008. до 2010. године. Такође, подаци о саобраћају – ПГДС (просечни годишњи дневни саобраћај) односе се на исти трогодишњи период (2008-2010).

Реализација пилот пројекта имала је за циљ сагледавање обима активности, могућности и ограничења за реализацију комплетног мапирања ризика на мрежи државних путева Србије. Намера је да iRAP/EuroRAP оцењивање путева и мапирање ризика у наредним годинама постане стандардни алат који доприноси унапређењу безбедности саобраћаја, на начин промене у понашању од стране корисника путева (посебно на ризичним деоницама), као и на начин отклањања недостатака пута, опреме пута и околине од стране управљача пута (смањењем нивоа ризика на ризичним деоницама).

Пилот пројекат – деоница Београд (Батајничка петља) – Нови Сад (Темеринска петља)