Slede nam praznici, zato je neophodno da se podsetimo. Konzumiranje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama kako za vozače, tako i za pešake. Alkohol utiče na mnoge procese koji se odvijaju u organizmu i na taj način umanjuje vozačku sposobnost. Svaka čašica dodatno produžava vreme reagovanja, smanjuje koncentraciju i slabi koordinaciju, utiče na pospanost i preciznost pokreta, utiče na promenu svesti i pravilno donošenje odluka, smanjuje oštrinu vida. Alkohol takođe utiče na promenu ponašanja: slabi rasuđivanje, izaziva rizično ponašanje, što može uticati na pogrešno donošenje odluka (prebrza vožnja, nekorišćenje pojaseva, nebezbedno preticanje, nekorišćenje zaštitne kacige, nebezbedno kretanje pešaka duž kolovoza i sl).
Šta to znači u praksi? Vozač koji u organizmu nema prisustva alkohola ima vreme reagovanja od jedne sekunde, dok kada je u stanju umerene i teške alkoholisanosti njegovo vreme reagovanja od jedne sekunde se značajno povećava za 3 ili više puta. Trezan vozač pri brzini od 50 km/h i reagovanjem od jedne sekunde pređe put dužine oko 14 metara, dok kod vozača pod dejstvom alkohola prilikom reagovanja ovaj put iznosi oko 42 metra. Preciznije, dok trezan vozač zaustavi svoje vozilo ispred prepreke, vozač pod dejstvom alkohola tek započinje da reaguje na uočenu prepreku.

Vozači koji su pod dejstvom alkohola imaju mnogo veći rizik od učešća u saobraćajnim nezgodama od vozača koji nisu konzumirali alkohol i ovaj rizik ubrzano raste sa porastom koncentracije alkohola u krvi. Alkohol je jedan od najčešće evidentiranih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim licima.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15% nastradalih vozača (kod skoro svakog sedmog) prisutan alkohol u krvi. Uporednom analizom dostupnih podataka, dolazi se do zaključka da vozači koji upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola imaju preko dvadeset puta veći rizik da smrtno stradaju ili zadobiju povrede u poređenju sa treznim vozačima. Najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol prisutan kao uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, dogodi se upravo vikendom, a naročito u večernjim i noćnim satima.

Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja iz 2023. godine, u Srbiji prosečno 0,55% vozača u saobraćajnom toku upravlja vozilom pod dejstvom alkohola. To zapravo znači da „svaki 192. vozač u saobraćajnom toku vozi pod uticajem alkohola“ ili još konkretnije „kao da u proseku svakog dana preko Gazele pređe skoro 800 vozača koji voze pod uticajem alkohola“, uzimajući u obzir prosečan broj vozila koji u toku dana pređe Gazelu.

Takođe, jedan od ključnih mehanizama za predviđanje ponašanja učesnika u saobraćaju je istraživanje stavova i ponašanja učesnika u saobraćaju. Prošle godine smo učestvovali u istraživanju koje je sprovedeno na pet kontinenata i u kome je učestvovalo 39 država. Jedan od prvih rezultata ovog istraživanja je pokazalo da u Srbiji postoji veća verovatnoća kontrole od strane policije, u odnosu na većinu drugih države u Evropi. Recimo, 27,2% vozača (svaki četvrti) u Srbiji kaže da je velika verovatnoća da će ga policija kontrolisati na prisustvo alkohola u organizmu, dok je prosek za 22 države Evrope 17,1%. Takođe, ispitanici u Srbiji u većoj meri podržavaju zakonske mere i prinudu, nego većina ispitanika u Evropi, posebno kada se radi o vožnji pod uticajem alkohola.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na sve vozače da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da poštuju saobraćajne propise.