U organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, a u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, „Putevi Srbije“ d.o.o. i Auto-moto savezom Srbije, u Palati Srbija održana je prezentacija stanja bezbednosti saobraćaja za prvi kvartal 2026. godine.

Iako podaci pokazuju određeni napredak, ključna poruka koja je obeležila skup jeste da bezbednost saobraćaja ne zavisi samo od sistema – već pre svega od ponašanja svakog pojedinca.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević istakao je da je u prva tri meseca ove godine poginuo 81 učesnik u saobraćaju, što je za 21 lice manje nego u istom periodu prošle godine, uz značajno smanjenje broja povređenih. Ipak, naglasio je da nema mesta zadovoljstvu dok god ima stradalih. Posebno je ukazao na ranjive kategorije – pešake, motocikliste i mlade, ističući da četvrtina pešaka strada na pešačkim prelazima, dok je poginulo i 11 motociklista i šest biciklista. Ukazao je i na nedovoljnu upotrebu sigurnosnog pojasa, naročito na zadnjem sedištu, kao i na činjenicu da je neprilagođena brzina i dalje jedan od ključnih uzroka saobraćajnih nezgoda. 
V.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, poručio je da podaci jasno pokazuju da najveći izazov više nije neznanje, već nedovoljna doslednost u ponašanju učesnika u saobraćaju.

„Napredak postoji, ali nije dovoljan. Ako znamo da upotreba sigurnosnog pojasa na zadnjem sedištu raste, ali je i dalje tek oko 33%, jasno je da moramo da radimo više i bolje, kako bi zaštitili sebe i druge“, istakao je Stamatović, podsećajući da je evropski prosek iznad 90%.
Posebno je upozorio na bezbednost dece, navodeći da je prošle godine 11 dece izgubilo život, od čega devetoro u putničkim vozilima, u prisustvu roditelja ili staratelja. „To nisu samo brojevi. To su životi koji su mogli biti sačuvani. To su situacije koje nas obavezuju da menjamo navike i preuzmemo odgovornost“, naglasio je on.

On je istakao da je pravilna upotreba zaštitnih sistema najjednostavnija mera koja spasava živote, ali da se i dalje ne koristi dovoljno. Ukazao je i na rast broja motociklista i mopedista na putevima Srbije, uz nedovoljnu upotrebu zaštitne opreme, što dodatno povećava rizik od najtežih posledica.

Govoreći o radu Agencije, Stamatović je naglasio da se posebna pažnja posvećuje sistemskoj edukaciji dece i mladih, jer upravo kroz njih nastaje dugoročna promena. Kroz program „Pažljivko“ i prateće aktivnosti, desetine hiljada dece svake godine uči kako da se bezbedno ponaša u saobraćaju.

„Ako danas naučimo dete da se veže i bezbedno pređe ulicu, sutra dobijamo vozača koji razume odgovornost. To je jedini način da dugoročno menjamo stanje bezbednosti saobraćaja“, poručio je Stamatović.

Tokom prethodne godine realizovano je više od 250 aktivnosti, uključujući edukativne tribine za mlade i praktične prikaze, kroz koje je veliki broj građana imao priliku da direktno sagleda značaj bezbednog ponašanja u saobraćaju.

Rukovodilac Odeljenja za odnose s javnošću u  preduzeću „Putevi Srbije“ d.o.o. Ljerka Ibrović istakla je da izgradnja moderne putne infrastrukture daje konkretne rezultate u unapređenju bezbednosti saobraćaja. Kao primer navela je Ibarsku magistralu, gde je nakon izgradnje autoputa „Miloš Veliki“ broj poginulih smanjen za više od 50 odsto, uz značajno smanjenje broja opasnih mesta. Pozitivni efekti vidljivi su i na drugim saobraćajnicama, poput motoputa Šabac–Loznica i Moravskog koridora, gde je takođe zabeležen pad broja stradalih.

Generalni sekretar Auto-moto saveza Srbije Milan Nikolić istakao je da je edukacija jedan od ključnih stubova unapređenja bezbednosti saobraćaja, navodeći da kroz takmičenje „Šta znaš o saobraćaju“ svake godine prođe više od 300.000 osnovaca. Ukazao je i na značaj preventivnih kampanja i aktivnosti usmerenih na sve učesnike u saobraćaju, posebno najranjivije kategorije, kao i na učešće AMSS-a u međunarodnim projektima koji doprinose sistemskom unapređenju bezbednosti.

Podaci ohrabruju, ali poruka ostaje ista: bez promene svesti i ponašanja učesnika u saobraćaju nema trajnog poboljšanja. Bezbednost nije stvar izbora, već odgovornosti.