Следe нам празници, зато је неопходно да се подсетимо. Конзумирање алкохола, чак и у малим количинама, повећава ризик од учешћа у саобраћајним незгодама како за возаче, тако и за пешаке. Алкохол утиче на многе процесе који се одвијају у организму и на тај начин умањује возачку способност. Свака чашица додатно продужава време реаговања, смањује концентрацију и слаби координацију, утиче на поспаност и прецизност покрета, утиче на промену свести и правилно доношење одлука, смањује оштрину вида. Алкохол такође утиче на промену понашања: слаби расуђивање, изазива ризично понашање, што може утицати на погрешно доношење одлука (пребрза вожња, некоришћење појасева, небезбедно претицање, некоришћење заштитне кациге, небезбедно кретање пешака дуж коловоза и сл).
Шта то значи у пракси? Возач који у организму нема присуства алкохола има време реаговања од једне секунде, док када је у стању умерене и тешке алкохолисаности његово време реаговања од једне секунде се значајно повећава за 3 или више пута. Трезан возач при брзини од 50 km/h и реаговањем од једне секунде пређе пут дужине око 14 метара, док код возача под дејством алкохола приликом реаговања овај пут износи око 42 метра. Прецизније, док трезан возач заустави своје возило испред препреке, возач под дејством алкохола тек започиње да реагује на уочену препреку.

Возачи који су под дејством алкохола имају много већи ризик од учешћа у саобраћајним незгодама од возача који нису конзумирали алкохол и овај ризик убрзано расте са порастом концентрације алкохола у крви. Алкохол је један од најчешће евидентираних фактора настанка саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима.

Истраживања показују да је у Србији код око 15% настрадалих возача (код скоро сваког седмог) присутан алкохол у крви. Упоредном анализом доступних података, долази се до закључка да возачи који управљају возилом под дејством алкохола имају преко двадесет пута већи ризик да смртно страдају или задобију повреде у поређењу са трезним возачима. Највише саобраћајних незгода у којима је алкохол присутан као утицајни фактор настанка саобраћајних незгода, догоди се управо викендом, а нарочито у вечерњим и ноћним сатима.

Према истраживањима Агенције за безбедност саобраћаја из 2023. године, у Србији просечно 0,55% возача у саобраћајном току управља возилом под дејством алкохола. То заправо значи да „сваки 192. возач у саобраћајном току вози под утицајем алкохола“ или још конкретније „као да у просеку сваког дана преко Газеле пређе скоро 800 возача који возе под утицајем алкохола“, узимајући у обзир просечан број возила који у току дана пређе Газелу.

Такође, један од кључних механизама за предвиђање понашања учесника у саобраћају је истраживање ставова и понашања учесника у саобраћају. Прошле године смо учествовали у истраживању које је спроведено на пет континената и у коме је учествовало 39 држава. Један од првих резултата овог истраживања је показало да у Србији постоји већа вероватноћа контроле од стране полиције, у односу на већину других државе у Европи. Рецимо, 27,2% возача (сваки четврти) у Србији каже да је велика вероватноћа да ће га полиција контролисати на присуство алкохола у организму, док је просек за 22 државе Европе 17,1%. Такође, испитаници у Србији у већој мери подржавају законске мере и принуду, него већина испитаника у Европи, посебно када се ради о вожњи под утицајем алкохола.

Агенција за безбедност саобраћаја апелује на све возаче да не управљају возилом под дејством алкохола и да поштују саобраћајне прописе.