У организацији Министарства унутрашњих послова, Управе саобраћајне полиције, a у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, „Путеви Србије“ д.о.о. и Ауто-мото савезом Србије, у Палати Србија одржана је презентација стања безбедности саобраћаја за први квартал 2026. године.
Иако подаци показују одређени напредак, кључна порука која је обележила скуп јесте да безбедност саобраћаја не зависи само од система – већ пре свега од понашања сваког појединца.
Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић истакао је да је у прва три месеца ове године погинуо 81 учесник у саобраћају, што је за 21 лице мање него у истом периоду прошле године, уз значајно смањење броја повређених. Ипак, нагласио је да нема места задовољству док год има страдалих. Посебно је указао на рањиве категорије – пешаке, мотоциклисте и младе, истичући да четвртина пешака страда на пешачким прелазима, док је погинуло и 11 мотоциклиста и шест бициклиста. Указао је и на недовољну употребу сигурносног појаса, нарочито на задњем седишту, као и на чињеницу да је неприлагођена брзина и даље један од кључних узрока саобраћајних незгода.
В.д. директора Агенције за безбедност саобраћаја, Бранко Стаматовић, поручио је да подаци јасно показују да највећи изазов више није незнање, већ недовољна доследност у понашању учесника у саобраћају.
„Напредак постоји, али није довољан. Ако знамо да употреба сигурносног појаса на задњем седишту расте, али је и даље тек око 33%, јасно је да морамо да радимо више и боље, како би заштитили себе и друге“, истакао је Стаматовић, подсећајући да је европски просек изнад 90%.
Посебно је упозорио на безбедност деце, наводећи да је прошле године 11 деце изгубило живот, од чега деветоро у путничким возилима, у присуству родитеља или старатеља. „То нису само бројеви. То су животи који су могли бити сачувани. То су ситуације које нас обавезују да мењамо навике и преузмемо одговорност“, нагласио је он.
Он је истакао да је правилна употреба заштитних система најједноставнија мера која спасава животе, али да се и даље не користи довољно. Указао је и на раст броја мотоциклиста и мопедиста на путевима Србије, уз недовољну употребу заштитне опреме, што додатно повећава ризик од најтежих последица.
Говорећи о раду Агенције, Стаматовић је нагласио да се посебна пажња посвећује системској едукацији деце и младих, јер управо кроз њих настаје дугорочна промена. Кроз програм „Пажљивко“ и пратеће активности, десетине хиљада деце сваке године учи како да се безбедно понаша у саобраћају.
„Ако данас научимо дете да се веже и безбедно пређе улицу, сутра добијамо возача који разуме одговорност. То је једини начин да дугорочно мењамо стање безбедности саобраћаја“, поручио је Стаматовић.
Током претходне године реализовано је више од 250 активности, укључујући едукативне трибине за младе и практичне приказе, кроз које је велики број грађана имао прилику да директно сагледа значај безбедног понашања у саобраћају.
Руководилац Одељења за односе с јавношћу у предузећу „Путеви Србије“ д.о.о. Љерка Ибровић истакла је да изградња модерне путне инфраструктуре даје конкретне резултате у унапређењу безбедности саобраћаја. Као пример навела је Ибарску магистралу, где је након изградње аутопута „Милош Велики“ број погинулих смањен за више од 50 одсто, уз значајно смањење броја опасних места. Позитивни ефекти видљиви су и на другим саобраћајницама, попут мотопута Шабац–Лозница и Моравског коридора, где је такође забележен пад броја страдалих.
Генерални секретар Ауто-мото савеза Србије Милан Николић истакао је да је едукација један од кључних стубова унапређења безбедности саобраћаја, наводећи да кроз такмичење „Шта знаш о саобраћају“ сваке године прође више од 300.000 основаца. Указао је и на значај превентивних кампања и активности усмерених на све учеснике у саобраћају, посебно најрањивије категорије, као и на учешће АМСС-а у међународним пројектима који доприносе системском унапређењу безбедности.
Подаци охрабрују, али порука остаје иста: без промене свести и понашања учесника у саобраћају нема трајног побољшања. Безбедност није ствар избора, већ одговорности.
