Агенција за безбедност саобраћаја одржала је данас радни састанак чланова Радне групе и Стручне радне групе за унапређење деловања хитних служби након саобраћајне незгоде, којим је заокружена прва, аналитичко-развојна фаза пројекта „Обука хитних служби запоступање након саобраћајне незгоде“.
Састанак је отворио и водио Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедностсаобраћаја. Састанку су присуствовали представници хитних служби, Министарстваунутрашњих послова, укључујући Управу саобраћајне полиције, Сектор за ванреднеситуације и Управу за полицијску обуку, Министарства здравља, Института за јавноздравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Агенције за безбедност саобраћаја, као и стручни тим извођача пројекта.
Циљ пројекта је унапређење капацитета саобраћајне полиције, хитне медицинскепомоћи и ватрогасно-спасилачких јединица за брзо, безбедно и усклађено поступањена месту саобраћајне незгоде, кроз развој заједничког програма обуке, уједначавањеприступа тренера и реализацију специјализованих обука. Пројекат је усмерен наунапређење ефикасности, координације и стандардизације поступања служби којезаједнички делују на месту саобраћајне незгоде.
У оквиру прве фазе спроведена је свеобухватна анализа која је обухватила домаће прописеи процедуре, релевантна међународна искуства и моделе, фокус групе, анализу отворениходговора и истраживање међу припадницима све три службе. У финалном аналитичкомузорку учествовало је 2.447 испитаника — 424 припадника саобраћајне полиције, 682 припадника хитне медицинске помоћи и 1.341 припадник ватрогасно-спасилачкихјединица.
Резултати су показали висок степен сагласности припадника све три службе о значајуобласти које су важне за заједничко поступање. Као најизраженији заједнички приоритетииздвојени су координација и заједничко доношење одлука на месту незгоде, разменапочетних информација између служби и безбедност зоне интервенције, укључујућиспречавање секундарних саобраћајних незгода. Практичне вежбе издвојене су каонајчешће пожељан облик обуке, уз анализу реалних случајева и симулационе сценарије.
Посебан значај прве фазе је у примени приступа којим су резултати анкете, отворениходговора, фокус група и анализе процедура посматрани заједно. На тај начин разграниченесу образовне потребе, које се могу развијати и увежбавати кроз обуку, одпроцедуралних, организационих, техничко-ресурсних и других системских питања, што омогућава да будући програм буде заснован на стварним потребама служби и условима њиховог рада.
На основу целокупне анализе издвојено је осам приоритетних области за даљи развојпрограма: почетна информација и међуслужбена комуникација; координација, улоге и заједничка ситуациона слика; безбедност зоне, секундарни ризик и позиционирањеинтервентних возила; поступање на ауто-путу, у тунелу и на тешко доступним местима; медицинско-технички интерфејс хитне медицинске помоћи и ватрогасно-спасилачкихјединица; савремена возила, укључујући електрична и хибридна возила, и опасне материје; полицијски интерфејс који повезује место незгоде, управљање саобраћајем и очувањетрагова; као и дебрифинг и постинцидентно учење.
Резултати прве фазе већ су преведени у радни модел заједничке обуке, који повезујепретходну припрему са интензивним практичним радом у мешовитим тимовима. Предложени модел обухвата анализу реалних случајева, стоне симулације, практичнезадатке, сценаријске вежбе и интегрисану симулацију заједничког поступања, уззаједнички дебрифинг, анализу интервенције и корективне мере.
На састанку су представљени и размотрени резултати прве фазе и даљи правци развојапрограма. Наредне активности обухватају усаглашавање наставног плана и програма и оперативног модела реализације, уједначавање приступа тренера и припрему за заједничкеобуке у којима ће припадници саобраћајне полиције, хитне медицинске помоћи и ватрогасно-спасилачких јединица у мешовитим тимовима увежбавати поступање у конкретним сценаријима саобраћајних незгода.
Реализацијом пројекта Агенција за безбедност саобраћаја наставља да развија системскиприступ поступању након саобраћајних незгода, са тежиштем на брзом, безбедном, стручном и координисаном деловању свих служби, у циљу ефикаснијег збрињавањаповређених и очувања људских живота.





