
У првих шест месеци 2026. године на путевима у Србији погинуло је 188 особа, што је за 39 мање него у истом периоду прошле године, док је број повређених смањен за око 500 и износи 8.300. Истовремено, забележена су 73 дана без погинулих у саобраћајним незгодама. Ови резултати представљени су на конференцији за медије посвећеној стању безбедности саобраћаја у првој половини 2026. године и активностима које институције спроводе у циљу даљег унапређења безбедности саобраћаја.
Начелник Управе саобраћајне полиције у Дирекцији полиције, пуковник полиције Славиша Лакићевић истакао је да је у првој половини године настављен тренд смањења броја погинулих у саобраћајним незгодама. Он је навео да је смањен број страдалих у готово свим категоријама учесника у саобраћају, посебно код путника у путничким возилима и пешака, али да и даље забрињава страдање деце и двоточкаша. Лакићевић је подсетио да су брзина, алкохол, губитак контроле над возилом и непоштовање саобраћајних прописа и даље најчешћи узроци најтежих саобраћајних незгода, као и да је током првих шест месеци откривено готово 800.000 саобраћајних прекршаја, уз повећање броја прекршаја прекорачења брзине, управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, као и некоришћења сигурносног појаса и мобилног телефона током вожње.
Саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја Милан Илић истакао је да анализа четворогодишњег просека показује позитиван тренд, јер је број погинулих лица у првих шест месеци ове године мањи за 16 одсто, док је број повређених мањи за пет одсто. Он је нагласио да, упркос охрабрујућим показатељима, посебну пажњу и даље захтева страдање младих, будући да је од почетка године погинуло 45 особа старости од 15 до 30 година. Илић је истакао да Агенција податке о ризицима претвара у конкретне превентивне активности усмерене ка људима - деци и младима, учесницима на два точка и возачима током летњих путовања. Он је нагласио да охрабрујући показатељи потврђују значај заједничког рада система, а да сваки податак има пуну вредност тек када постане основ за меру која може да сачува живот.
Говорећи о активностима Агенције у првој половини године, Илић је навео да је кроз „Пажљивкову смотру“ обухваћено скоро 20.000 деце у 36 локалних самоуправа, док је у кампањи „На матуру без аутомобила“ учествовало око 7.000 матураната у 69 локалних самоуправа. Како би се возачима указало на опасности неприлагођене брзине, Агенција током године реализује око 30.000 симулација превртања возила и чеоног судара. Посебна пажња усмерена је на мотоциклисте: практичне обуке већ су одржане на Ади и Златибору, а план је да програм буде реализован у више од 30 локалних самоуправа и обухвати више од 350 полазника.
Илић је подсетио и да Агенција десету годину спроводи кампању „Вози одморан“, са јасном препоруком возачима да после највише два часа вожње направе паузу од најмање 15 минута. Као важан део системске подршке људима после саобраћајних незгода издвојио је бесплатну психолошку помоћ на броју 0800-085-087, коју је до сада користило више од 500 лица кроз око 1.300 сеанси. Најавио је и наставак развоја програма за здружено деловање хитних служби, као и обуке наставника и учитеља за безбедност деце у саобраћају.
Генерални секретар Ауто-мото савеза Србије Милан Николић оценио је да остварени резултати показују да Србија иде ка бољим резултатима, али да нема места опуштању јер један дан може да наруши постигнути напредак. Он је позвао возаче да путовања пажљиво испланирају, на пут крећу одморни, не управљају возилом под дејством алкохола и доследно поштују саобраћајне прописе.
Руководилац Одељења за односе с јавношћу у предузећу „Путеви Србије“ Љерка Ибровић истакла је да су током 2025. године идентификована 92 потенцијално опасна места, односно црне тачке на државним путевима у Србији, што представља смањење од 37 одсто у односу на последњих десет година. Она је најавила да ће у наредном периоду бити спроведене ревизије безбедности саобраћаја за више значајних инфраструктурних пројеката, међу којима су мост преко Дунава код Бачке Паланке, обилазнице око Бачког Јарка и Темерина, обилазница око Свилајнца, као и деонице сектора Ц обилазнице око Београда.
Учесници конференције поручили су да су за наставак позитивног тренда неопходни заједнички рад институција, континуиране превентивне активности, унапређење путне инфраструктуре и одговорно понашање свих учесника у саобраћају.



