Pažljivko je animirani lik koji smo
predstavili u saradnji sa
pedagozima i psiholozima kao najbolji
način za interakciju sa decom
Unesite VIN oznaku (broj šasije) Vašeg vozila.
Za potrebe Agencije za bezbednost saobraćaja, Kriminalističko-policijska akademija je realizovala projekat pod nazivom „Metod benčmarkinga institucija bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, strateški značaj i potencijal“. Benčmarking je proces kojim se utvrđuju performanse primenom indikatora uspešnosti, koji su uporedivi između različitih celina. Benčmarking studije omogućavaju kreatorima politika da identifikuju mesta u organizaciji u kojima se mogu postići poboljšanja, omogućavaju poređenje organizacija slične strukture i pomažu praćenje performansi tih organizacija tokom vremena.
Na osnovu člana 9 stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Agencija za bezbednost saobraćaja ima, između ostalog, nadležnost da sarađuje sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraćaja, dok je prepoznata i odgovornost Agencije za bezbednost saobraćaja u pogledu analize, praćenja i unapređenja bezbednosti saobraćaja. Agencija je institucija nadležna za saradnju sa regionalnim i lokalnim telima za bezbednost saobraćaja u Republici Srbiji, i predstavlja vezu između institucija bezbednosti saobraćaja na republičkom nivou i lokalnih Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja (TKPBS).
Istorijski faktori, kultura nacije, organizacija sistema i ekonomski status su samo neki od faktora koji saobraćaj jedne države čine jedinstvenim sistemom, i koje je potrebno sagledati, a što predstavlja osnovni cilj ideje o primeni benčmarkinga. Dosadašnja primena benčmarkinga u oblasti bezbednosti saobraćaja bila je zasnovana samo na razmatranju direktnih i indirektnih pokazatelja bezbednosti saobraćaja, formiranju klasa i grupa na osnovu relevantnih i stručno prepoznatih indikatora.
Uspostavljanjem metodologije za
benčmarking institucija bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, načinjen je prvi korak ka proceni institucionalnih kapaciteta u oblasti bezbednosti saobraćaja. Na ovaj način formirana je osnova za sagledavanje organizacije, efikasnosti i efektnosti rada institucija bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama. Postavljeni metod je realizovan u okviru „pilot“ istraživanja koje je obuhvatilo 12 lokalnih samouprava – opština. Pri realizaciji ovog „pilot“ istraživanja prepoznati su ključni problemi u radu ovih tela, ali je formirana i osnova za unapređenje metoda realizacije na osnovu stečenih iskustava.
Problemi koji su identifikovani u primeni propisa u jedinicama lokalne samouprave su:
- Izvršnom organu lokalne samouprave je ostavljena zakonska mogućnost da odluči da li će obrazovati Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja, a u cilju usklađivanja poslova bezbednosti saobraćaja iz delokruga jedinice lokalne samouprave. Usled ostavljene mogućnosti lokalnim samoupravama tokom 2010. godineobrazovano je samo 41 Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja, što predstavlja 28% ukupnog broja lokalnih samouprava u Republici Srbiji.
- Uslovi za kvalitetno definisanje uslova za namensko trošenje sredstava predstavljaju mere vezane za Program korišćenja sredstava namenjenih unapređenju bezbednosti saobraćaja, a što direktno zavisi od stručnosti, motivacije i kompetentnosti članova TKPBS.
- Istraživanjem je pokazano da je u praksi bilo slučaja usvajanja Programa koji nije u skladu sa zahtevima propisanim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, ili slučaj da sredstva budu opredeljena za namenu koja se ne odnosi na unapređenje bezbednosti saobraćaja (do mere da budu bezobzirno namenjena u svrhe koja se ne mogu dovesti u vezu sa bezbednošću saobraćaja). Takođe, prepoznato je da ne postoji usaglašen pristup u izboru aktivnosti namenjenih za unapređenje bezbednosti saobraćaja, njihovoj klasifikaciji po namenama definisanim Zakonom.
Realizovano je istraživanje stavova članova TKPBS, gde su uočeni sledeći rezultati:
- Osnovni problemi u radu TKPBS su vezani za nedovoljnu posvećenost članova inedostatak stručnog kadra, ali i nedostatak saradnje sa Agencijom, kao iograničena sredstva.
- Među najznačajnijim aktivnostima koje su prepoznate kao aktivnosti koje treba sprovesti u lokalnim samoupravama radi unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja prepoznata je edukacija dece, obuka nastavnog osoblja, ali i uvođenje predmeta Saobraćajno obrazovanje i vaspitanje.
- Među najčešće prepoznatim preventivno promotivnim aktivnostima koje treba realizovati identifikovana je potreba za većim aktivnostima medija, potreba za kampanjama za sve učesnike u saobraćaju, kao i potreba za naprednijim radom sa decom i roditeljima.
Posmatrano na osnovu ukupne ocene lokalnih samouprava izdvaja se Opština Topolasa ostvarenih 68% od maksimalne vrednosti svih indikatora, čime je ta lokalna samouprava dobila ocenu 4. Nakon Topole, najbolji rezultat od opština koje su obuhvaćene u istraživanju je ostvarila Opština Kraljevo (64%).
Pratite naše novosti i obaveštenja i budite redovno informisani o aktuelnostima u Agenciji za bezbednost saobraćaja
